Šta ja mislim da ti misliš o meni...?

Kako i zašto nam je važno šta drugi misle o nama?

Da li je ono kako mislimo da drugi misle o nama, zapravo ono kako mi mislimo o sebi...?

Da! Onako kako MI MISLIMO da drugi MISLE o nama, je zapravo ono kako MI MISLIMO o sebi!

U osnovi ovog ovoga se nalazi OTPOR prema prihvatanju svojih misli, ideja, sebe... Pripisuje se drugima ono što nas muči: "Imam utisak da ti dosadjujem", "Izgledaš mi iznervirano", "Ti mislis da sam neuspešan", "Tebe niko ne voli"...

Čovek često izvodi jedan te isti zamoran manevar, a pripisuje ga drugima... Pripisuje im svoja raspoloženja, želje ili strahove, a da to ne uviđa, i tako legitimno opravdava svoja uverenja i stavove.

Na primer, zamislimo uspesnu poslovnu ženu, koja je odlucila da se usmeri na svoju karijeru, ali oseca ljubomoru i osudjuje prijateljicu da je besposličarka, jer je rešila da prati svoju strast i posveti se umetnosti. Ta osecanja ce biti osudjena kao neprihvatljiva i odbacena od strane poslovno uspesne žene. Ali kako ne mogu biti u potpunosti odbacena, ona će biti projektovana na umetnicu koja će u interpretaciji ove prve, biti "ona je ljubomorna na mene zbog mog poslovnog uspeha i misli da nemam život, strast i dubinu, jer previše radim".

Ako bismo išli dalje u tumacenju, mogli bismo da sagledamo, da kada bi poslovna žena rasvetlila ovaj mehanizam, svoju ljubomoru i osudu i prihvatila je kao realno i validno osećanje, ona bi postala šansa za njen dalji rast. Iza te ljubomore možda se krije potisnuta želja da i ona prati svoje strasti koje je potisla zarad karijere.

Ili žena srednjih godina, koja još uvek želi da bude privlačna i atraktivna muškarcima, ali to sebi svesno ne priznaje, ponekad sasvim iskreno uobražava da je svi muskarci zavodnicki gledaju i progone.

Još jedan primer, mlada žena koja živi po svom doživljaju u haosu, divi se osobama sa pefekcionizmom, i smatra kako je njima život strukturisan i lak, jer samo slede formu, ne uviđajući da i sama poseduje perfecionizam i radi previše, a nikada postignutim i završenim nije zadovoljna, jer uvek može bolje!!!

Ako mislimo da neko o nama nešto misli, najbolje je proveriti sa njim. Jer često dajemo pogrešno značenje i na pogrešan način interpretiramo tuđe ponašanje, reakcije i reči.

Nacin da budemo svesni ovog mehanizma kod nas samih, jeste da postanemo spremniji da na NE OSUĐUJUĆI način prvo primetimo, a zatim i preispitamo šta nas to kod drugih konkretno nervira.

Svi mi pripisujemo potisnute delove sebe drugima. I to se zove PROJEKCIJA. Ona je način na koji tražimo sami sebe u drugima i tako druge prihvatamo ili odbacujemo.

Dodjemo nekada u situaciju da znamo da sagovornika ničim nismo izazvali, a on u nama vide neku pretnju, izbegava nas, napada bez razloga ili optužuje za nešto. Možda i mi sami vidimo nekad druge osobe kao ugrožavajuće , agresivne, neprijateljski raspoložene, preteće...

Problem je kada je to naše viđenje situacije bez potvrde u realnosti. Možemo da ćutimo o tome, a u sebi osećamo da drugi imaju neprijateljske namere prema nama.

Npr. Kaze nam neko ko nas i ne voli bas: "tebe niko ne voli, ti si napadna, naporna, pametujes" i to ne odgovara nasoj istini, stavu, ali takodje ne nalazimo potvrdu za to u okruzenju. Taj stav agresivnog sagovornika mozemo odbaciti kao netačnu percepciju nas i projekciju njegovih ličnih osećanja i ponasanja na nas.

Dešava se da i nas neko idealizuje pa nas vidi samo kao dobre, i time nam ne dozvoljava da pogrešimo, i čak daje zabranu na grešku.

Zato, proverite da li taj vaš stav i mišljenje odgovara istini, jednostavno pitajući drugu stranu, mada, da bismo dosli do tako jednostavne stvari poput postavljanja pitanja, moraju se i brojne druge stvari razrešiti!

#psihopraksis #psiholoskosavetovanje #psiholoskirast #psiholoskirazvoj #psihologija #projekcija #mehanizmiodbrane #stavovi #prijateljstvo #otpor #odnosi