Da li ste spontani i koliko vam je spontanost važna?

Svi znamo za uputstvo "Kada sretnete medveda u šumi, pravite se mrtvi". Osoba koja je prva postupila na ovaj način bila je jako spontana i kreativna, jer uprkos prirodno urođenoj reakciji "bori se" i "beži" , ona je primenila neki potpuno nov način ponašanja.

Da li je autentična "ljudska priroda" spontano dečije ponašanje, ili su to herojski činovi pojedinaca, koje u današnje vreme vrlo glorifikujemo (vesti poput "uleteo u vatrenu stihiju da spasi devojčicu" do "spasao bebu iz kontejnera" doživljavamo kao incidente vrednosti, a ne nešto što bi trebalo da je sistem vrednosti)?

Možda je ono kakvi smo kada smo zaljubljeni, ili je to izuzetna snalažljivost nekih ljudi kada se nađu u opasnosti, ili je, sa druge strane, "ljudska priroda" poruka koju šaljemo kada sa nekim stupamo u komunikaciju, gradimo imidz ili brend? Svakako da u ovim prvobitno pobrojanim ponašanjima ima više spontanosti.

Mi, u toku odrastanja i prihvatanja društvenih pravila često u kontaktiranju sa ljudima smanjujemo svoju spontanost kako bi se osigurali da nema rizika da napravimo grešku, da ne bi ispali smešni ili glupavi. Što je OK, jer su takvi zahtevi društva i moramo se prilagoditi društvenim normama da bi ravnopravno učestvovali u interakcijama, bili poštovani, itd...

Međutim, problem nastaje kada počnemo da procenjujemo kako nas drugi doživljavaju i kako mi druge doživljavamo umesto da se tom kontaktu prepustimo. Kontrolišući sebe u ovom procesu kontaktiranja, na taj način istinski kvalitetan kontakt prekidamo, jer se više bavimo sobom i reakcijama nego doživljajem zadovoljstva.

Spontanost ima veze i sa kvalitetom ljubavnih odnosa, sa kvalitetom odnosa sa prijateljima i uopšte kontaktom sa ljudima. Ona predstavlja opozit (samo)kontroli, a (samo)kontrola i zaljubljenost teško da mogu da idu zajedno.

I kako da se prepusti čarima ljubavi ili uopšte odnosima, kada ta nespontana osoba zauzeta "držanjem straže" nad komentarima, pogledima, pa čak i načinom na koji neko misli... Bivavši oprezna i kontrolišući sebe, oseća prazninu i nedostatak istinskog interesa za ljude, jer niko ne zadovoljava njene/njegove "isprogramirane" standarde. Ljudi bez spontanosti "znaju" da treba da vole, maze, grle... ali se ne prepuštaju.

#psihopraksis #psihologija #psihološkosavetovanje #autentičnost #budisvoj #spontanost